Da li okolnosti i događajl na našoj planeti dovode u pitanje održivost proizvodnje hrane i eliminaciju siromaštva i gladi?

Abstract

Održivost i održivi razvoj je poslednjih godina često u upotrebi kao i zeleno/i i životna sredina, verovatno kao eho „Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju“ iz 1992. godine, u kojoj se u Principu 1 doslovno navodi: „Human beings are at the centre of concerns for sustainable development. They are entitled to a healthy and productive life in harmony with nature”. Pojam održivosti/održivog razvoja kao ekološko-socio-ekonomske, najtačnije, političke kategorije, datira iz 1983. godine kao rezultat rada Brundtlandine komisije OUN, prema kojoj je prihvaćeno: „Održivi razvoj (OR) je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe”. Posledično, OR iz vizure prirodnih nauka bio bi neometani protok supstanci i energije kroz sve ekosfere na zemlji, odnosno odvijanje biogeohemijskih ciklusa uključujući i hidrološki ciklus, bez nepredvidjenih dogadjaja, reakcija, zastoja! Kreatori i promoteri OR su u OUN došli 2015. godine do Rezolucije Generalne skupštine o OR sa 17 ciljeva, sa agendom 2030, medju kojim su i iskorenjivanje siroimaštva (1.) i gladi uz održivu poljoprivrednu proizvodnju (2.), kojom su glavni akteri bili zadovoljni udobno zavaljeni u dobro plaćene fotelje. Nažalost ubrzo posle toga, tako reći jedna za drugom došle su dve velike pošasti svetskih razmera koje i dalje traju, komplikuju se i postaju kompleksnije: pandemija CoViD-19 (od 2020. sa upozorenjem SZO na opasnost od „majmunskih boginja“ 2022.) i rat u Ukrajini (od 24. 02. 2022.). OR nema rešenje za održivost OR, odnosno nema rezervne varijante i prave odgovore, ni u jednom od rokova, koji se razmatraju. Situacija u kojoj se sada nalazi stanovništvo Zemlje i ugroženost okoline, ozbiljnim polutantima kao posledice oba navedena nepredviđena-neočekivana (?) događaja (mikroplastika i proizvodi supstanci emitovanih usled vojnih dejstava), nema pozitivan ishod u dogledno vreme. Ilustrativan je primer gradjanskog rata u Siriji, koji je počeo 2011. godine i sa manjim intenzitetom traje i danas u kojoj je zbog navedenih okolnosti i nezapamćene suše (Cilj 13.: Klimatske promene) ove godine proizvedeno nepunih milion tona žitarica, što je samo oko 25 % višegodišnje proizvodnje i nedovoljno je za stanovništvo ove zemlje, a nema ni za izvoz susednim zemljama. U zaključku navodimo deo naše nedavne prezentacije [„Are Sustainability (and Sustainable Chemistry) on the Edge?”] na Fall 2022 Conference of the American Chemical Society, sa jasnom porukom da je na bilo koji rok sveobuhvatna održivost, a pre svega da su proizvodnja hrane i ishrana-iskorenjivanje siromaštva i gladi, praktično nedostižni ciljevi OR.