Read this first! How to prepare a manuscript for submission to a chemical science journal

Abstract

In addition to the subject-matter theoretical knowledge acquired during undergraduate and especially postgraduate studies future young scientists must also acquire the accompanying academic skills. This skillset will enable them to plan and conduct research in accordance with the scientific method, but also to present the results of that research in suitable forms. No result and no new knowledge derived from research is valuable in itself, as long as it is not presented to the scientific community and society as a whole. This dissemination is most often done through the peer-reviewed publishing in scientific journals. Hence acquiring the skill of writing scientific publications must be an integral part of education, eg. part of the acquired academic skills. However, currently that is not the case in all scientific environments and a significant number of (young) scientists and researchers do not possess all the necessary knowledge and skills to write academic articles, especially when it comes to the standard form and technical preparations. This skill-gap often results in a significant number of submitted papers to be rejected or sent back for resubmission even before they reach the Editor's desk. In an effort to provide an academic-writing-skill resource for young academics in the field, this article, points out the general principles of a well-written and prepared paper, indicates the most common errors and omissions, and suggests ways to prevent them. In addition, the article is considering the current state of academic skills in, primarily, less developed scientific environments. and the causes of such a state.

Поред теоријских знања стечених током основних, а посебно последипломских студија будући млади научници морају да стекну и пратеће академске вештине. Ове вештине ће им омогућити да планирају и спроводе истраживања у складу са научним методом, али и да резултате тог истраживања представе у одговарајућим облицима. Ниједан резултат и никаква нова сазнања која произилазе из истраживања нису драгоцена сама по себи, све док се не презентују научној заједници и друштву у целини. То се најчешће врши објављивањем рецензираних чланака у научним часописима. Зато стицање вештине писања научних публикација мора бити саставни део образовања, односно део стечених академских вештина. Међутим, тренутно то није случај у свим научним срединама и значајан број (посебно младих) научника и истраживача не поседује сва потребна знања и вештине за писање академских чланака, посебно када су у питању стандарди форме рукописа и техничке припреме. Овај недостатак у вештинама често доводи до тога да значајан број предатих радова буде одбијен или послат на поновно подношење чак и пре него што стигну до уредничког стола. У настојању да младим академцима у овој области пружи помоћ при академском писању, овај чланак указује на општа начела добро написаног и припремљеног рада (са тежиштем на област хемије), указује на најчешће грешке и пропусте и предлаже начине за њихово спречавање. Поред тога, у чланку се разматра тренутно стање поседовања академских вештина у, пре свега , мање развијеним научним срединама. и узроци таквог стања. Резултати анкетирања показују да у Србији, и поред тога што на докторским студијама многих факултета из области хемији постоје курсеви (често као изборни предмети) на којим би се могле стећи, значајан број младих научника сматра да не поседује академске вештине на жељеном и потребном нивоу.