Comparison of the crystallographic-chemical characteristics of sphalerites from the Kiževak ore deposit with some other deposits, part I: Preliminary reconsideration about their formation conditions

Abstract

Crystallographic-chemical characteristics for sphalerites from the ore deposit Kiževak were used for the comparison with the corresponding characteristics of some other ore deposits: Šuplja Stijena-Brskovo, Lece, Selanac, Trepča, Janjevo, Prečica, Crveni Breg and Crnac, and also for the preliminary reconsideration about the conditions of their genesis. All of the obtained results were compared with the results which were obtained by other various methods. There are obvious more or less different formation conditions for the studied sphalerites from the various ore deposits, which are in this paper separated into three groups: low, middle and high temperature region. Obtained temperatures and pressures by Kullerud’s (1953) curve and equation and diagram which were presented by Lusk and Ford (1978) very significantly deviated from the results which were obtained by other and different methods, and therefore they could be consider as mostly unacceptable for determination of the sphalerite genesis. However, sphalerites from the different ore deposits with similar contents of the FeS component are characterized with different unit cell dimensions (a0) which could, accordingly, indicate to the different P and/or t formation conditions. Regard to that fact, we consider that it should be studied some new possibilities for the determination of their formation, because by our opinion these unit cell dimensions could be very important, and that sphalerite could be useful simultaneously as a geothermometer and as a geobarometer.

Кристалографско-хемијске карактеристике сфалерита из рудног лежишта Кижевак су коришћене за поређење са одговарајућим карактеристикама неких других рудних лежишта: Шупља Стијена-Брсково, Леце, Селанац, Трепча, Јањево, Пречица, Црвени Брег и Црнац, као и за прелиминарно разматрање услова њихове генезе. Сви добијени резултати су упоређивани са резултатима који су добијени помоћу других различитих метода. Oчигледни су мање или више различити услови постанка за испитиване сфалерите из различитих рудних лежишта, који су у овом раду подељени у три групе: ниско, средње и високо температурни регион. Добијене температуре и притисци помоћу Kullerud-ове (1953) криве и једначине и дијаграма који су приказали Lusk и Ford (1978) веома значајно одступају од резултата добијених помоћу других и различитих метода, тако да се могу сматрати углавном неприхватљивим за одређивање генезе сфалерита. Међутим, сфалерити из различитих рудних лежишта са сличним садржајима FeS компоненте се карактеришу веома различитим димензијама јединичне ћелије (a0) које би, сходно томе, могле да укажу на различите P и/или t услове постанка. Обзиром на ту чињеницу, сматрамо да би требало испитати неке нове могућности за одређивање њиховог постанка, јер по нашем мишљењу ове димензије јединичне ћелије могу бити веома важне, а да сфалерит може бити истовремено користан и као геотермометар и као геобарометар.