Comparison of the crystallographic-chemical characteristics of sphalerites from the Kiževak ore deposit with some other deposits, part II: Construction of the four-component a0-FeS-P-T diagram (option I) and determination of the formation conditions

Abstract

Same as in the I part of these investigations (Tančić, 2018), crystallographic-chemical characteristics for sphalerites from the ore deposit Kiževak were used for the comparison with the corresponding characteristics of some other ore deposits: Šuplja Stijena-Brskovo, Lece, Selanac, Trepča, Janjevo, Prečica, Crveni Breg and Crnac. These data were used for the determination of the formation conditions and they were compared with the results obtained by other and various methods and minerals. It was constructed I option of the four-component a0-FeS-P-t diagram. For use of such diagram it is only enough to calculate the unit cell dimension (a0) and obtain the content of the FeS component of the studied sphalerite, and then at basis of that values to determine the temperature and pressure of its origin. This diagram could be temporary used until more precise and complete data will be collected to advance its functionality and to approve or eventually disapprove its validity. However, preliminary obtained results of the temperature values in this paper are positive and encouraging because the great majority of the samples show an agreement with the results which were obtained by other methods/minerals and they are much better than that obtained by Kullerud’s (1953) curve. Obtained pressures for lower temperatures are most probably something higher than real, which is also well known from the previous literature, but also much better than that obtained by equation and diagram which were presented by Lusk and Ford (1978). There are obvious more or less different formation conditions for the studied sphalerites from the various ore deposits, and for the studied ore deposits, as well, which are in this paper separated into three groups: low, middle and high temperature region.

Исто као и у I делу ових проучавања (Tанчић, 2018), кристалографско-хемијске карактеристике сфалерита из рудног лежишта Кижевак су коришћене за поређење са одговарајућим карактеристикама неких других рудних лежишта: Шупља Стијена-Брсково, Леце, Селанац, Трепча, Јањево, Пречица, Црвени Брег и Црнац. Ови подаци су коришћени за одређивање услова постанка и упоређивани су са резултатима добијеним помоћу других и различитих метода и минерала. Конструисана је I опција четворо-компонентног a0 -FeS-P-t дијаграма. За употребу оваквог дијаграма довољно је само израчунати димензију јединичне ћелије (a0) и одредити садржај FeS компоненте испитиваног сфалерита, a затим на основу тих вредности одредити температуру и притисак његовог постанка. Овај дијаграм би се могао привремено користити док се не сакупе прецизнији и комплетнији подаци који би унапредили његову функционалност и доказали или евентуално оповргли његову вредност. Међутим, прелиминарно добијени резултати температурних вредности у овом раду су позитивни и охрабрујући зато што велика већина узорака показује поклапање са резултатима који су добијени помоћу других метода/минерала и много су бољи у односу на оне добијене помоћу Kullerud-ове (1953) криве. Добијени притисци за ниже температуре су највероватније нешто виши од реалних, што је такође добро познато из претходних литературних података, али су такође много бољи од оних добијених помоћу једначине и дијаграма који су приказали Lusk и Ford (1978). Oчигледни су мање или више различити услови постанка за испитиване сфалерите из различитих рудних лежишта, као и за проучавана рудна лежишта такође, а који су у овом раду подељени у три групе: ниско, средње и високо температурни регион.