CER - Central Repository
Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   CER
  • IHTM
  • Tehnička rešenja / Technical solutions
  • View Item
  •   CER
  • IHTM
  • Tehnička rešenja / Technical solutions
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Интегрисана, мултидисциплинарна методологија анализе корозионих и других оштећења археолошких металних артефаката у циљу израде њихових реплика

Authorized Users Only
2018
Authors
Polić, Suzana
Jegdić, Bore
Radojković, Bojana
Ristić, Slavica
Vasović, Ivana
Other (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Метална оруђа и алати као археолошки налази, у случају великих корозионих оштећења и неконзистентности предмета до границе немогућности примене класичних конзерваторско-рестаураторских метода, реконструишу се за потребе археолошких института, историјских музеја и музеја науке и технике, методом израде реплика. У случајевима великих корозионих оштећења неопходно је успоставити методологију која ће максимално искористити материјал који је на располагању и пружити валидну информацију о изгледу оруђа и алата из одређене историјске епохе. Од изузетног је значаја да се реконструкција оруђа и алата изврши на исправан начин, у оквиру Протокола који обухвата више корака дефинисаних предложеном интегрисаном методологијом: 1. Дефинисање стања археолошког гвозденог артефакта применом недеструктивних метода:· Ултразвук, Радиографија, XRD метода и метода јонске хроматографије (IC метода); 2. Дефинисање облика и врста корозионих и других оштећења на некородиралом металном језгру; 3. Утврђивање кор...озионе стабилности метала артефакта током времена проведеног у земљишту и након археолошког ископавања, на основу састава корозионих продуката и њиховог масеног удела; 4. Утврђивање степена очуваности археолошког артефакта путем утврђивања доминантне фазе корозионих продуката; 5. Утврђивање могућности конзервације-рестаурације археолошког предмета; 6. Израда реплике као поступка очување предмета културне баштине, у немогућности примене поступака конзервације-рестаурације археолошког предмета. Наведени протокол формулисан је након испитивања више археолошких металних предмета, а методологија је представљена на примеру испитивања гвозденог артефакта – ножа који потиче из Римског периода (IV век), а пронађен је на локалитету Дуге њиве, Богатићи код Шапца у Србији. Гвоздени артефакт се налазио у релативно лошем стању, те је свака манипулација могла да доведе до потпуног урушавања целовитости предмета и губљења значајних информација. У наведеном случају, помоћу ултразвучне и радиографске методе одређена је количина преосталог некородиралог гвозденог језгра као и врста и облик присутних оштећења. Методом дифракције X-зрака (XRD метода) одређен је састав корозионих продуката узетих са површине гвозденог артефакта. Утврђено је да су корозиони продукти ниског степена кристалиничности. У корозионим продуктима доминантна фаза је био гетит α-FeOOH и магнетит, Fe3O4. Присуство тих фаза објашњава очуваност металног језгра-гвожђа током дугог периода времена и његову стабилност после ископавања. Поред гетита и магнетита у корозионим продуктима је идентификован у мањој количини и лепидокрокит, γ-FeOOH и фазе које потичу од околне земље, стена итд., као што је SiO2. Ниска кристаличност корозионих продуката указује на могуће присуство веома финих честица гетита и фероксита (аморфног гвожђе окси-хидроксида, који се често назива мисавит), δ- FeOOH и који се не може идентификовати помоћу XRD методе. Фазе које садрже хлоридне јоне нису идентификоване XRD методом у корозионим продуктима. Такође, методом јонске хроматографије детектован је веома низак садржај хлоридних јона у корозионим продуктима. То индиректно указује на чињеницу да хлоридни јони нису били присутни у значајнијој мери у земљишту у близини археолошког артефакта, а такође објашњава корозиону стабилност артефакта током периода након његовог ископавања.

Keywords:
културна баштина / корозиони продукти / XRD / радиографија / јонска хроматографија / реплике
Source:
2018
Publisher:
  • Београд: Централни институт за конзервацију
  • Београд : Универзитет у Београду - Институт за хемију, технологију и металургију - институт од националног значаја за Републику Србију (ИХТМ)
Funding / projects:
  • Investigation and Optimization of the Technological and Functional Performance of the Ventilation Mill in the Thermal Power Plant Kostolac B (RS-34028)
Note:
  • Битно побољшано техничко решење на националном нивоу М84
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cer_5441
URI
https://cer.ihtm.bg.ac.rs/handle/123456789/5441
Collections
  • Tehnička rešenja / Technical solutions
Institution/Community
IHTM
TY  - GEN
AU  - Polić, Suzana
AU  - Jegdić, Bore
AU  - Radojković, Bojana
AU  - Ristić, Slavica
AU  - Vasović, Ivana
PY  - 2018
UR  - https://cer.ihtm.bg.ac.rs/handle/123456789/5441
AB  - Метална оруђа и алати као археолошки налази, у случају великих корозионих оштећења и неконзистентности предмета до границе немогућности примене класичних конзерваторско-рестаураторских метода, реконструишу се за потребе археолошких института, историјских музеја и музеја науке и технике, методом израде реплика. У случајевима великих корозионих оштећења неопходно је успоставити методологију која ће максимално искористити материјал који је на располагању и пружити валидну информацију о изгледу оруђа и алата из одређене историјске епохе. Од изузетног је значаја да се реконструкција оруђа и алата изврши на исправан начин, у оквиру Протокола који обухвата више корака дефинисаних предложеном интегрисаном методологијом:
1. Дефинисање стања археолошког гвозденог артефакта применом недеструктивних метода:· Ултразвук, Радиографија, XRD метода и метода јонске хроматографије (IC метода);
2. Дефинисање облика и врста корозионих и других оштећења на некородиралом металном језгру;
3. Утврђивање корозионе стабилности метала артефакта током времена проведеног у земљишту и након археолошког ископавања, на основу састава корозионих продуката и њиховог масеног удела;
4. Утврђивање степена очуваности археолошког артефакта путем утврђивања доминантне фазе корозионих продуката;
5. Утврђивање могућности конзервације-рестаурације археолошког предмета;
6. Израда реплике као поступка очување предмета културне баштине, у немогућности примене поступака конзервације-рестаурације археолошког предмета. 
Наведени протокол формулисан је након испитивања више археолошких металних предмета, а методологија је представљена на примеру испитивања гвозденог артефакта – ножа који потиче из Римског периода (IV век), а пронађен је на локалитету Дуге њиве, Богатићи код Шапца у Србији.
Гвоздени артефакт се налазио у релативно лошем стању, те је свака манипулација могла да доведе до потпуног урушавања целовитости предмета и губљења значајних информација. У наведеном случају, помоћу ултразвучне и радиографске методе одређена је количина преосталог некородиралог гвозденог језгра као и врста и облик присутних оштећења. Методом дифракције X-зрака (XRD метода) одређен је састав корозионих продуката узетих са површине гвозденог артефакта.
Утврђено је да су корозиони продукти ниског степена кристалиничности. У корозионим продуктима доминантна фаза је био гетит α-FeOOH и магнетит, Fe3O4. Присуство тих фаза објашњава очуваност металног језгра-гвожђа током дугог периода времена и његову стабилност после ископавања. Поред гетита и магнетита у корозионим продуктима је идентификован у мањој количини и лепидокрокит, γ-FeOOH и фазе које потичу од околне земље, стена итд., као што је SiO2. Ниска кристаличност корозионих продуката указује на могуће присуство веома финих честица гетита и фероксита (аморфног гвожђе окси-хидроксида, који се често назива мисавит), δ- FeOOH и који се не може идентификовати помоћу XRD методе. Фазе које садрже хлоридне јоне нису идентификоване XRD методом у корозионим продуктима. Такође, методом јонске хроматографије детектован је веома низак садржај хлоридних јона у корозионим продуктима. То индиректно указује на чињеницу да хлоридни јони нису били присутни у значајнијој мери у земљишту у близини археолошког артефакта, а такође објашњава корозиону стабилност артефакта током периода након његовог ископавања.
PB  - Београд: Централни институт за конзервацију
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Институт за хемију, технологију и металургију - институт од националног значаја за Републику Србију (ИХТМ)
T1  - Интегрисана, мултидисциплинарна методологија анализе корозионих и других оштећења археолошких металних артефаката у циљу израде њихових реплика
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cer_5441
ER  - 
@misc{
author = "Polić, Suzana and Jegdić, Bore and Radojković, Bojana and Ristić, Slavica and Vasović, Ivana",
year = "2018",
abstract = "Метална оруђа и алати као археолошки налази, у случају великих корозионих оштећења и неконзистентности предмета до границе немогућности примене класичних конзерваторско-рестаураторских метода, реконструишу се за потребе археолошких института, историјских музеја и музеја науке и технике, методом израде реплика. У случајевима великих корозионих оштећења неопходно је успоставити методологију која ће максимално искористити материјал који је на располагању и пружити валидну информацију о изгледу оруђа и алата из одређене историјске епохе. Од изузетног је значаја да се реконструкција оруђа и алата изврши на исправан начин, у оквиру Протокола који обухвата више корака дефинисаних предложеном интегрисаном методологијом:
1. Дефинисање стања археолошког гвозденог артефакта применом недеструктивних метода:· Ултразвук, Радиографија, XRD метода и метода јонске хроматографије (IC метода);
2. Дефинисање облика и врста корозионих и других оштећења на некородиралом металном језгру;
3. Утврђивање корозионе стабилности метала артефакта током времена проведеног у земљишту и након археолошког ископавања, на основу састава корозионих продуката и њиховог масеног удела;
4. Утврђивање степена очуваности археолошког артефакта путем утврђивања доминантне фазе корозионих продуката;
5. Утврђивање могућности конзервације-рестаурације археолошког предмета;
6. Израда реплике као поступка очување предмета културне баштине, у немогућности примене поступака конзервације-рестаурације археолошког предмета. 
Наведени протокол формулисан је након испитивања више археолошких металних предмета, а методологија је представљена на примеру испитивања гвозденог артефакта – ножа који потиче из Римског периода (IV век), а пронађен је на локалитету Дуге њиве, Богатићи код Шапца у Србији.
Гвоздени артефакт се налазио у релативно лошем стању, те је свака манипулација могла да доведе до потпуног урушавања целовитости предмета и губљења значајних информација. У наведеном случају, помоћу ултразвучне и радиографске методе одређена је количина преосталог некородиралог гвозденог језгра као и врста и облик присутних оштећења. Методом дифракције X-зрака (XRD метода) одређен је састав корозионих продуката узетих са површине гвозденог артефакта.
Утврђено је да су корозиони продукти ниског степена кристалиничности. У корозионим продуктима доминантна фаза је био гетит α-FeOOH и магнетит, Fe3O4. Присуство тих фаза објашњава очуваност металног језгра-гвожђа током дугог периода времена и његову стабилност после ископавања. Поред гетита и магнетита у корозионим продуктима је идентификован у мањој количини и лепидокрокит, γ-FeOOH и фазе које потичу од околне земље, стена итд., као што је SiO2. Ниска кристаличност корозионих продуката указује на могуће присуство веома финих честица гетита и фероксита (аморфног гвожђе окси-хидроксида, који се често назива мисавит), δ- FeOOH и који се не може идентификовати помоћу XRD методе. Фазе које садрже хлоридне јоне нису идентификоване XRD методом у корозионим продуктима. Такође, методом јонске хроматографије детектован је веома низак садржај хлоридних јона у корозионим продуктима. То индиректно указује на чињеницу да хлоридни јони нису били присутни у значајнијој мери у земљишту у близини археолошког артефакта, а такође објашњава корозиону стабилност артефакта током периода након његовог ископавања.",
publisher = "Београд: Централни институт за конзервацију, Београд : Универзитет у Београду - Институт за хемију, технологију и металургију - институт од националног значаја за Републику Србију (ИХТМ)",
title = "Интегрисана, мултидисциплинарна методологија анализе корозионих и других оштећења археолошких металних артефаката у циљу израде њихових реплика",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cer_5441"
}
Polić, S., Jegdić, B., Radojković, B., Ristić, S.,& Vasović, I.. (2018). Интегрисана, мултидисциплинарна методологија анализе корозионих и других оштећења археолошких металних артефаката у циљу израде њихових реплика. 
Београд: Централни институт за конзервацију..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cer_5441
Polić S, Jegdić B, Radojković B, Ristić S, Vasović I. Интегрисана, мултидисциплинарна методологија анализе корозионих и других оштећења археолошких металних артефаката у циљу израде њихових реплика. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cer_5441 .
Polić, Suzana, Jegdić, Bore, Radojković, Bojana, Ristić, Slavica, Vasović, Ivana, "Интегрисана, мултидисциплинарна методологија анализе корозионих и других оштећења археолошких металних артефаката у циљу израде њихових реплика" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cer_5441 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About CeR – Central Repository | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About CeR – Central Repository | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB