Rod Haslea i novi taksoni silikatnih algi za floru Srbije u alkalnim slanim staništima Vojvodine

Abstract

Alkalna slana staništa predstavljaju jedinstvena staništa koja su specifična za centralnu Evropu i nalaze se na listi prioritetnih staništa Evropske Direktive o staništima (Directive Habitats 1992). Ono što ova staništa izdvaja od drugih sličnih slanih voda je dominacija jona Na+, HCO3– and CO32–. U Srbiji ona su retka, ugrožena, mozaično raspoređena i najzastupljenija na teritoriji Vojvodine. Povišen salinitet i promenljiv vodni režim tokom godine su glavni faktori koji uslovljavaju pojavu jedinstvenog biljnog i životinjskog sveta. Algološki uzorci su sakupljani u periodu od 2003. godine do danas. Istraživanje je obuhvatilo 10 lokaliteta, koji predstavljaju različite tipove alkalnih slanih staništa: kanalizovane slatine, zabarene slane livade, slane bare i mineralne bare. Uzorci obuhvataju različite zajednice silikatnih algi: plankton, bentos i epifite. Utvrđeno je prisustvo 22 taksona silikatnih algi po prvi put zabeleženih na teritoriji Srbije, a među njima prvi put i rod Haslea Simonsen sa dve vrste: H. duerrenbergiana i H. spicula. Identifikovani taksoni su karakteristični za brakične vode, kao i različite tipove kopnenih voda sa povišenim do veoma povišenim sadržajem elektrolita. Dosadašnja istraživanja silikatnih algi alkalnih slanih staništa Vojvodine su sporadična (Vidaković i sar. 2018). Ovakav tip istraživanja je neophodan kako bi što bolje sagledali diverzitet silikatnih algi u cilju očuvanja ovih jedinstvenih staništa koja su pod intezivnim i konstantnim antropogenim uticajem.