Пантеон и ингредијенти безбедносних ризика

Abstract

убитак културног наслеђа кроз историју, представља основу за тематизацију проблема безбедносних ризика у херитологији. Један од карактеристичних примера је и Пантеон, или Храм свих богова, подизан у Риму у три наврата, последњи пут у периоду 113 - 126. године, у време Хадријана, а на темељима два претходно, у пожарима уништена храма, 80. и 110. године. У овом раду, полазећи од студије случаја Пантеона, посебно у домену избора материјала и технологије градње овог објекта, приказује се мултидисциплинарни приступ проблемима безбедности културног наслеђа, који обједињује технолошке , херитолошке и филозофске опсервације, где се посебно дискутује о тумачењу Петера Слотердијка , а све у циљу формулисања ингредијената безбедносних ризика за културно наслеђе.

The loss of cultural heritage through history, is the basis for the thematization of security risks in heritology. One of the characteristic examples is Pantheon, or the Temple of all the Gods, builded and lifted in Rome on three occasions, the last time in the period 113 - 126 AD, at the time of Hadrian, on the foundations of two previously ruinous building of the temple, 80 and 110 AD. In this paper, author start from the Pantheon case study, especially in the field of choice of materials and technology of construction of this facility, and focus is a multidisciplinary approach to the security issues of the protection of cultural heritage is displayed. This is a combination of technological, heritological and philosophical observations, where the interpretation of Peter Sloterdik is specially discussed. The goal is to formulate security risks for cultural heritage.